Ako Vas informisemo kvalitetno, brzo i pravovremeno - podrzite nas ili pogledajte mogucnosti za saradnju
Otvaranje i uvodna rec
Skup otvara Profesor Doktor Andreja Savic – Akademija za Diplomatiju i Bezbednost
a zatim ima rec
Brigadni General Profesor Mitar Kovac – Ministarstvo Odbrane Republike Srbije
Govornici
General Branko Krga – Akademija za Diplomatiju i Bezbednost
Profesor Doktor Ljubomir Stajic – Pravni Fakultet u Novom Sadu
Profesor Doktor Nenad Djordjevic – Akademija za Diplomatiju i Bezbednost
Dragisa Jovanovic – Privredna Komora Srbije – Udruzenje FTO
General Potpukovnik Ninoslav Krstic – Forum za Bezbednost i Demokratiju
Profesor Doktor Radoslav Gacinovic – Institut za Politicke Studije
Profesor Doktor Vladan Cetkovic – Fakultet Politickih Nauka
Profesor Doktor Dobrivoje Radovanovic – Instituta za kriminoloska i socioloska istrazivanja
Doktor Slobodan Neskovic – CESNA B
Profesor Aleksandar Batic – Centra za Regionalne i Bezbednosne Studije
Analiticar Dusan Janjic
Rajacic Cedo – ArmyInfoForum
Profesor Doktor Bosko Rodic – Akademija za Diplomatiju i Bezbednost
Student Stevic Nenad – Akademija za Diplomatiju i Bezbednost
Novinar Ugljesa Mrdic – Pecat
Brigadni General Profesor Mitar Kovac – Ministarstvo Odbrane Republike Srbije
Profesors Doktor Andreja Savic – Akademija za Diplomatiju i Bezbednost
Komentar
Pozdraviti sve – od domacina pa do svih gostiju
Nadam se da ce moje izlaganje biti shvaceno kao sugestija i nikako drugacije.
/Komentar
Moji utisci koje sam stekao pa posle procitanih prvih nekoliko strana – a zadrzao sam ih do kraja citanja ovog dokumenta su:
1. Niti jednom jedinom recju se ne pominje informaciona bezbednost u smislu od je ona jedan od najvaznijih stubova bezbednosti – bilo da je u pitanju vojna, ekonomska ili neka druga bezbednosti. Jedan pasus koji je posvecen ovoj temi je po meni nedovljan, jer tako nije posvecen ni delic paznje koju bi informaciona bezbednost trebala da ima pogotovu jer ona ima veze sa svakom vec pomenutom bilo da je to u pitanju vojna, ekonomska ili mozda politicka.
2. Jedan od izazova bi moglo da bude i to sto su sve oci uprte ka kosovu, dok se problemi mozda javljaju i na sasvim drugoj strani – Neposredno pre ove diskusije sam na jednom savetovanju cuo u jednom jedinom govoru najmanje 4 do 5 puta ponovljeno – Autonomna Pokrajina Vojvodina – Osoba koja je to izjavila ima cak i vizit kartu na kojoj se nalazi isti “slogan” – Ne zelim da verujem da je politicki faktor uticao na to da se iz citave strategije izbaci pomen tog “problema” koji ocigledno nije mali – Pa ja u svom svakodnevnom radu ne pominjem niti jednom da sam Beogradjanin, ali ako postoji osoba, ili osobe koje na ovakav nacin kosite pricu Autonomna Pokrajina Vojvodina a obzirom da su nam uopstene pozante teznje “ekonomske nezavisnosti” ali i delimicno politicke nezavisnosti, onda je ocigledno da postoji problem, koji svakako ne bi trebalo izgubiti iz vida.
3. Menadzment rizika – a takav izraz se pominje u tekstu je besmislen ako vec sam tekst pravi odredjene propuste – koje sam vec pomenuo – Prosto ako se na primer uzme informaciona sigurnost, ona dopire do apsolutno svake pore ove drzave a tek ce uvodjenjem elektronske vlade, pa je samim tim onda besmislena prica o menadzmentu rizika ako se jedan od osnovnih cinilaca ne shvata – barem je to moje misljenje – ne shvata kako treba – da budem jasan.
4. Nepostojanje strategije odnosa prema informatickoj sigurnosti je po meni izrazeno i nacinom ophodjenja prema na primer nacionalnom provajdingu – kako ga ovde zovu carieru, gde se iz raznoraznih razloga a prvenstveno zbog nedostaka volje da se neki stvari urade do kraja, sigurnost nacionalnog interneta stavlja u ruke jedne kompanije – drustvene kompanije, napomena je da preko noci ta kompanija moze postati privatizovana, a primer je evo NIS – Da li je to ozbiljan pristup tim i takvim problemima. Po meni daleko smo od toga. Ljudski i tehnicki kapaciteti koji postoje a koji bi omogucili odredjene aktivnosti prema pociniocima odredjenih napada bilo da je u pitanju u skorijoj proslosti vec vidjeni vikend hakerasi i njihovi napadi na sajtove odredjenih ministarstava kao i sajt Srpske Pravoslavne Crkve, bilo da su neki ozbiljniji napadi u pitanju – Ti tehnicki kapaciteti su nedovoljni, a o ljudskim resursima da i ne pricam. Problem obucenosti kadrova je posebna prica uz napomenu da se u samom dokumentu pominje veoma veliki problem odliva “mozgova” cime je suzen izbor mogucih kandidata za te i takve poslove. Tom problemi nije posveceno niti dovoljno vremena, a kamoli da su preduzeti koraci da se ti problemi prevencijom preduprede – Pominjanje prevencije je barem sto se tice informaticke sigurnosti vrlo diskutabilno cak mogu sebi da dozvolim da kazem i nemoguce. RATEL kao vladina agencija prosto nije namenjen za takve stvari, a ostale agencije kojima to potpada pod oblast delovanja prosto nisu toliko transparetne da bi se znalo kakvo je stanje u njima sto se tice kadra, tehnickih sredstava i slicno.Kad sam vec pomenuo agencije kojima je ovo oblast koju pokrivaju dodao bih da drzavne institucije u smislu evo na primer sudova, ministarstva unutrasnjih poslova i slicnih prosto nemaju dovoljno ni obrazovnog kadra a ni tehnickih resursa da se posvete problemima kojih ce biti sve vise i vise. Kad kazem da ce ih biti sve vise i vise mislim pogotovu na ovo doba ekonomske krize koja bi po svim pokazateljima trebalo da bude iskoriscena od strane velikog broja domacih firmi za restruktuiranje i primenu novih i savremenih informacion sistema i resenja – Time dolazimo do toga da nedostatak resursa i znanja prosto stvara vakum sto se tice sigurnosti a to je problem koji mora da bude resen sto pre. Nemojmo ocekivati vikend hakerase – u slucaju orekstriranog napda koji bi mogao biti izvrsen od strane bilo kog voljnog i placenog za taj posao, mete kao sto su elektrodistribucija, telekomunikaciona mreza, banke i finansijski sistem zajedno sa berzom, kontrola letenja i slicnobi mogli da budu ciljevi. Te i takve aktivnosti su vec primecene u proslosti i to ne tako dalekoj – Neke zemlje su bile na kolenima i do dve nedelje jer su bile obogaljene tim i takvim napadima. Druge zemlje otvaraju akademije za osposobljavanje mozda malo bombasticno nazvanih sajber ratnika – a tu mogu da navedem primere prvenstveno Kine, Rusije a zatim i Amerike – Sajber komande vise nisu naucna fantastika – a kod nas o svemu tome nema vise od jednog pasusa – to je pokazatelj po meni nerazumevanja problema a savet i predlog bi bili da se u narednom vremenu odrzi jod dve tri ovakve strucne diskusije posvecene odredjenim oblastima – teme bi bile informaticka sigurnost obavezno a moze se pricati i o vojnoj, ekonomskoj pa i tzv politickoj sigurnosti.
5. Profesor doktor Gacinovic je rekao nesto o protiv terorizmu i delovanju ako se dobro secam van granica nase zemlje – Situacija je takva da se o tome mora razmisljati iz prostog razloga jer postoje mehanizmi i resenja i za takve probleme, a sasvim sam siguran ca se razne sluzbe kojima je delovanje van granica nase zemlje imati i nacina i resursa da se sa tim problemima uhvate u kostac pogotovu kad za to budu dobili odborenje ovim dokumentom a ne samo kroz realne potrebe i korz naredjenja internog karaktera. Strategija nacionalne bezbednosti je dokument koji mora osim precizno tako i siroko da pokrije sve aspekte nacionalne bezbednosti, jer izostavljanjem bilo kojeg dela kao sto je na primer ovaj o protiv teroristickoj borbi bi predstavljao problem u koji ako ne u ovom morati da bude resen u nekom od buducih izdanja ovog dokumenta
6. Sto se tice datuma usvajanja to svakako ostavljam za dalje razmisljanje, jer koliko god da je ovakav dokument potreban, necelovit bi doveo do sasvim sigurno nekih problema.
7. Jedan od prethodnika za govornicom (Doktor Slobodan Neskovic – CESNA B) je pomenuo ekspertske timove – Problem istih je mogucnost da radna grupa koja radi na razvoju ovog dokumenta dodje do savrsene verzije istog gde su se svi strucnjaci usaglasili i koja je odlicno napravljena, ali koji je nemoguce sprovesti u delo zbog nacina na koji funkcionisu skupstina ((tj vlada), a to su ne zaboravite razni koalicioni sporazumi i slicno, sto se moze pokazati kao velika prepreka usvajanju jednog izuzetno znacajnog dokumenta kao sto je ovaj. Obzirom da sam ucesnik cestih strucnih diskusija kakva je i ova koje bi za ishod trebalo da imaju bolje zakone i slicno, to se jako retko dogadja bas iz razloga koje sam spomenuo – i to je veliki problem. Politicka elita u skupstini je takva kakva jeste a to je veliki problem kao sto sam upravo i naveo sa kojim treba racunati prilikom pisanja ovog dokumenta. Koalicioni dogovori bi mogli da vode izmeni ovakvog dokumenta prema nekim dogovorima a razne stvari ce prema trenutku i politickim potrebama biti ili dodavane ili izbacivane iz obog dokumenta.
Za sada toliko
Ispod imate diskusiju po delovima – svako ucesnik je predstavljen sa svojim govorom – Imate i deo Video snimka otvaranja i deo govora Generala Branka Krge
Uzivajte – Uredni
Ako Vas informisemo kvalitetno, brzo i pravovremeno - podrzite nas ili pogledajte mogucnosti za saradnju
Loading ...
AIF Obavestajno Bezbednosne Informacije