Ako Vas informisemo kvalitetno, brzo i pravovremeno - podrzite nas ili pogledajte mogucnosti za saradnju
Pocecemo sa nizom pitanja na koja treba dati odgovore i odgovorima na ista u vidu opseznije analize da bih Vas uveo u citavu tu pricu!
Pitanja su
- 1. Imamo li mi pare za tu nabavku ili ne
- 2. Da li nam je namera samo da zavrsimo ono sto moramo da ispunimo ili …
- 3. Kome se “prikloniti” – Zapadu (citaj NATO-u) – Rusiji ili mozda nekom drugom (mozda Kini)
- 4. Nacinalni interesi ili javno i kontrolisano takmicenje ponuda uz demonstraciju
Hajde da pokusam da dam odgovore i svoja razmisljanja na iznad navedena pitanja:
1. Imamo li mi pare za tu nabavku ili ne
Mi svakako da nemamo pare za to - u smislu da zavucemo sad ruku u dzep i da izvucemo taj novac – znaci osudjeni smo na kredite ali i tu mozemo da biramo – Novac je novac pa makar i na “odlozeno”. Sta se moze birati i po ce u se treba birati:
- A. Mogucnosti aviona
U ovom slucaju to nije bas nezanimljivo, ali uslovi na trzistu odnosno u nasem slucaju su ipak takvi da sve drugo vise ima uticaja nego sto su to karakteristike letelice
- B. Sta se sve uz njega dobija odnosno sta sve moramo da platimo
Dodatna oprema aviona, njegove mogucnosti u smislu elektronike, mogucnosti unapredjenja, mogucnosti odrzavanja svega prethodno nabrojanog plus motora, elektronike i slicno, mogucnost samostalnog unapredjenja (nezvanicno je to skriveni prenos tehnologije), obuke za ekipe za odrzavanje, obuka za pilote, usvajanje novih tehnologija i pravila i mnogo drugih svakako bitnih stvari
- C. Cena i uslovi kreditiranja
Na koliko godina otplate cemo se zaduziti, kod koga cemo to uraditi, pod kojim uslovima, za koju sumu novca i sta cemo sve za to dobiti – da li je moguc i kakav prenos tehnologije (proizvodnja delova u nasim fabrikama za nase potrebe, proizvodnja delova u nasim fabrikama za potrebe svetskog trzista, usvajanje i implementacija novih tehnologija koje bi devele do mogucnosti unapredjenja dosadasnjih sredstava tehnike ili cak i u buducnosti razvijanje nekih novih sredstava tehnike
2. Da li nam je namera samo da zavrsimo ono sto moramo da ispunimo ili ...
Sad smo u situaciji da donesemo strateske odluke – hocemo li da postanemo potrosaci ili proizvodjaci – hocemo li da ulazemo za buducnosti i da u narednih 10-15 godina obezbedimo prosperitet ovoj zemlji ili cemo samo da ispunimo obaveze koje moramo uz “minimalnu cenu”. Kad se prica o buducem razvoju i onome sto bi nam trebalo ako zelimo da se igramo “sa vojnom industrijom”, kako sto se to ovde zeli i uz to i da zaradimo neke pare, pa onda bi potencijalno zavrsavanje razvoja zastarelog projekta G4M i njegovo HITNO unapredjenje usvajanjem nekih novih tehnika zvuci sasvim izvodljivo.
Ako cemo da platimo i ako ce to da nas PAPRENO KOSTA A HOCE – pa hajde da onda to barem ima benefite za celu zemlju. Unapredjivanje tog aviona, bi dovelo do povlacenja ostale industrije, plus dodatne mogucnosti elektronike danas su svakako mnogo velike pa tu postoje velike mogucnosti za unapredjenje ako “konstrukcijski” letelica to bude dozvoljavala sto se mora prevideti. Digitalizacija G4M bi za pocetak bila svakako neophodna a ona bi bila uslov za kasnija dodatna unapredjenja po modularnom principu. Avion je tu – u smislu leti, isproban je, pitanje je vidi li neko u tome od politicara NOVAC – Ako ga vidi – pa onda je to nesto sto nam moze obezbediti proizvod ne samo za nase potrebe vec i za potrebe izvoza + unapredjenja svih dosada prodatih primeraka u svetu – A TO JE OPET NOVAC. Ono sto je bitno je gde nas to sve vodi – pa G4 bi mogao uz unapredjenja da bude osnova Srpskog vazduhoplovstva, da bude proizvod koji se moze prodati, koji ce da uradi posao za koji je namenjen i slicno. Modernizacijom i uvodjenjem dodatne elektronike, isti bi mogao biti opremljen savremenom elektronikom koja bi omogucila da se na 7 nosecih tacaka mogu poneti razlicita ubojna sredstva pa i rakete vazduh vazduh. U zavisnosti od stepena modernizacije bi bile i mogucnosti – ali svakako odlicnu osnovu vec imamo – AVION LETI i pokazao se odlicno. Sve sto sam rekao za G4M vazi i za Orla.
Dodatna prica je da nama ne treba samo odredjen broj aviona vec i minimum 50 helikoptera o kojima treba takodje razmisljati. Ovakvo ulagaje u OIS (OIS – Odbrambena Industrija Srbije) je nesto sto nam moze svakako obezbediti bazu za sve sto cemo ubuduce raditi pa i za te buduce helikoptere koje cemo ili praviti odnosno sklapati po licenci, ili ih samo kupiti (klot) pa ih onda unaprediti shodno iskustvima koja cemo u narednim godinama steci ili ih vec imamo. Tu treba voditi racuna da ako vec pravimo saradnju o tom da radimo na necemo onda trazimo mogucnost proizvodnje onoga sto ne znamo radi potencijalnog prenosa tehnologija – nije poenta da proizvodimo samo ono sto vec znamo jer cemo to i inace raditi, vec da trazimo licence i tehnologiju onoga sto ne znamo – npr delove elektronskih sistema, sistema navodjenja, sistema detekcije, radara, mlaznih motora i slicno sto je ono sto nam fali.
Ako ispunjavamo ono sto moramo to ce onda biti minimumi. Srbija ne zeli ni sa kim da ratuje, ne zelimo nikoga da napadamo, mala smo zemlja pa nam onda ne treba veliki broj visenamenskih aviona. Licna procena je brojka od 16 do 24 – maksimum 32 sto bi moglo da bude pune dve eksadrile aviona – taman za dve avio baze koliko ih sad imamo. Mislim da je cifra od 32 cak previse jer nam ti avioni osim za zastitu svog neba nece previse cemu drugom koristiti – ako ne racunamo standardne vojne potrebe. Za te standardne vojne potrebe bi i G4M2 (ta nova modernizovana varijanta) ili modernizovani Orao bili sasvim dovoljni. Kao sto rekoh – postavlja se pitanje sta se zeli uraditi – samo zakrpiti rupa plus napraviti “posao” koji bi odobrovoljio nekoga na “zapadu” ili se resiti i uraditi mnogo vise sto ce dati rezultate na duze staze. Nadam se da Srpski OIS ne vidi sebe doveka u proizvodnji ne pametne municije, ne savremenih tehnickih sredstava, ne savremenih …. bilo kakvih resenja i proizvoda – jer smo trenutno tu na tom nivou a u smislu cak i zaradjujemo pare na tome sto to proizvodimo pa nam je navodno super. Ne trebamo se zadovoljavati time – to svakako.
Ovde i dalje ostaje pitanje – da li nam je potrebna samo zastita sopstvenog neba da to ne bi smo morali da placamo nekome drugom ili koriscenje ili preuzimanje tehnologija koje ce nam doprineti razvoju zemlje - sta Vi mislite
3. Kome se "prikloniti" - Zapadu (citaj NATO-u) - Rusiji ili mozda nekom drugom (mozda Kini)
Pa mi guramo ka Evropi i ka Zapadu (citaj NATO-u) iako nas oni nece (ne treba zaboraviti ko je sta sve radio u proteklih 20 godina – oni su nam uvodili sankcije, ucenjivali nas, maltretirali, uzivaju druzeci se sa uzimajuci pare od albanskog lobija, bombardovali su nas u HUMANITARNOJ INTERVENCIJI a na kraju nam oduzeli cak deo nase teritorije zahvaljujuci istom tom albanskom lobiranju)
Sa druge strane izbegavamo Ruse i Kineze sa kojima svi hoce da saradjuju kao da su zarazni. Hteli bi smo istovremeno na obe stolice (navodno da smo dobri sa Rusima zbog gasnog toka a opet se ulagujemo zapadu na raznorazne nacine – dok nas isti taj zapad maltretira za deo nase sopstvene teritorije) kao da nikome nije jasno i kao da NIKO od savremenih POLITICARA ne ume da uci iz gresaka odnosno da izvlaci zakljucke iz barem poslednjih 30 godina. Mozemo mi imati savremenu vojsku i vazduhoplovstvoza primer i kroz saradnjom sa Rusima ili Kinezima. Isti ti imaju veoma savremene armije – Standardi koje koristi NATO su jedno ali priblizivanje NATO-u i hvatanje u kolo sa njime pored svega sto smo doziveli od drzava koje ga cine i od samog NATO-a pa to itekako problematicno.
Postoji li carobni stapic za resavanje mnogih nasih problema a ujedno izvesnu buducnostu u smislu bezbednosti u politicko-ekonomskom i vojnom smislu – MOZDA I POSTOJI.
Evo ideje – Prvo jedno pitanje – na sta bi licilo ako bi usli u pakt za stabilnost koji nam nude Rusija i Kina – da li bi se time promenilo nesto vezano za Kosovo i Metohiju.
Ne treba zaboraviti da nam je Ruski predsednik Medvedev ponudio da budemo u tom nekom novom paktu za bezbednost - to bi moglo da se nazove nastavak realizacije Sangajskog sporazuma tj njegovo prosirenje - o tome smo ranije vec pisali na ArmyInfoForumu pa potrazite tekst. Time bi smo samo imali korist iz svega toga – EU kao cilj u smislu ekonomske saradnje uz ne trebamo zaboraviti nasu odlicnu poziciju u tom momentu kao partnera i Rusije i Kine – prosto – blizu smo i mogucnost da ce se utrkivati da bi preko nas saradjivali (manji porezi i sl) sa Rusijom i Kinom je veoma logicna. Takve neke ugovore vec imamo potpisane sa Rusima u smislu slobadjanja od carina i cega sve ne jos – potpisimo ih sa Kinezima i tim potezom smo sebi otvorili neke nove ciljeve uz napomenu da smo time sebi zacrtali plan razvoja u svetu vezani za dve super sile koje u mnogo cemu saradjuju. Hoce li nekome dalje padati na pamet da prihvata nezavisnost Kosova i Metohije ako je Srbija u paktu za stabilnost ciju bezbednost garantuju Rusija i Kina – mislim da nece – plus je to mogucnost za “razgovore” sa svima ostalima i adut u smislu da ne priznaju bespravno otcepljenje i nezavisnost tog dela jedne suverene drzave. Trebamo i mi malo da budemo lukavi u traganju za nacinima za resavanje nepravde.
Kina bi prodajom aviona Srbiji dobila sjajan marketing u sred Evrope, a nezaboravimo te avione zeli i nabavlja dosta drzava u svetu a evo navescu samo neke – Pakistan i Turska - mislim da su to zemlje koje garantuju kvalitet proizvoda jer same sebi ne bi dozvolile nesto sto je lose. Kina iako sa sjajnom vojskom i mogucnostima tek utvrdjuje (znaci ne dokazuje vec utvrdjuje) svoje pozicije na svetskom trzistu vojnih vazduhoplova ali treba voditi tacuna da i Rusi od svega toga imaju neku korist. Rusi bi nam prodali motore koje inace koristi i MiG 29 koji vec imamo u nasem vazduhoplovstvu. Time se novac za obuku posada drasticno smanjuje jer kadar vec imamo, uz napomenu da na stav Kine i njihovo dosadasnje ponasanje, ideja koju predstavljam stvarno moze biti lepo izvodljiv i efikasan potez. Avion sa cenom od 15 miliona dolara nije preskup u odnosu na avione poput Eurofajtera, Gripena pa cak i MiG-a 29. Ne zaboravimo – ulaskom u pakt za stabilnost obezbedjujemo sebi razne dogovore sa Rusima – npr uvid u situaciju u Rumuniji a vezano za raketni stit koji grade Ameri, plus bi smo sasvim sigurno obezbedili sebi i mogucnost nabavke uz velike popuste savremenih PVO sistema koji nam takodje trebaju a sve to ima i svoje velike benefite i za Rusiju sto kroz razmenu podataka sto kroz zastitu njenih ekonomskog interesa koji se ogledaju u gasovodu.
Mogucnost dogovora sa Kinezima o proizvodnji delova u RS (ne zaboravimo prenos znanja i tehnologije) za nase sopstvene potrebe odnosno nase avione koje cemo mi koristiti i mogucnost kasnijeg unapredjenja aviona sopstvenim snagama ili u dogovoru sa Kinezima je nesto sto bi bilo interesatno svima a pare su pare pa treba gledati sta se sve dobija sa njima. Mogucnosti unapredjenja bi bile interesatne i ostalim korisnicima a ne samo nama pa je to takodje lepa mogucnost za posao.
4. Nacinalni interesi ili javno i kontrolisano takmicenje ponuda uz demonstraciju
Ovde treba navesti da se u slucaju da se ovaj posao proglasi “nacionalnim interesom” i necim sto je vazno za “naciju” ista odluka o izboru CE BITI DONETA na sednicama Vlade Republike Srbije koje su tajne, kojima javnost – ni strucna a ni nestcuna – nema pristup i slicno. Klasican primer o takvom radu je navodno sticenje Nacionalnog Interesa u projektu iznajmljivanja Izraelskog Satelita gde je doneta odluka da se posluje sa Izraelcima mada bi sasvim sigurno ponuda Rusije u tom smislu bila mnogo pogodnija – da li kroz cenu, da li kroz konstantno nadgledanje. Rusija ne bi iznajmila mogucnost uvida u video i snimke sa jednog satelita vec velikog broja koji ima iznad nasih glava a koji bi nam dali skoro pa realno brz i skoro celodnevni uvid u situaciju. Licno dovodim u pitanje sumu koju cemo najverovatnije morati da platimo zbog neodgovornog ponasanja i nerazumevanja Vlade Srbije tj nekih njenih ministara, a u smislu da verujem da bi Ruska ponuda ukljucujuci i njenu zelju i interese da nam pomogne bila mnogostruko jeftinija. Znaci imamo tajne odluke koje ce biti donete od Politicara jer oni daju taj novac (i uzimaju na razne nacine isti), pa je sad pitanje da li ce se uopste moci imati uvida u to kako se trosi NAS NOVAC KOJI MI PLACAMO KROZ POREZE. Ocigledno uticaja na izbor sto se tice iznajmljivanja satelita nismo imali, a te “tajne nabavke i nacionalni interesi” pruzaju sjajnu priliku da se radi kako se zeli bez tendera, bez najbolje ponude, bez na kraju krajeva i takmicenja – pa ko je bolji taj ce da pobedi. Primer toga je Indija koja je organizovala nadmetanje za samo jedan od svojih tendera za nove avione koje treba da nabavi – mada je tu broj od 126 aviona respektivan. Nas broj nije toliki, ali to su nase “pare” pa mi diktiramo uslove – tako bi barem trebalo da bude.
Bilo bi lepo videti ne muzicke zelje vec prvenstveno interese ove zemlje – NE POLITICKE VEC EKONOMSKE – kroz tu buducu nadamo se nabavku aviona koji su nam neophodni jer samo tako zastitom Srpskih ekonomskih interesa mozemo znati da su nasi i to ne mali novci koji ce biti potroseni biti iskorisceni na pravi nacin.
Urednik
Ako Vas informisemo kvalitetno, brzo i pravovremeno - podrzite nas ili pogledajte mogucnosti za saradnju
Loading ...
AIF Obavestajno Bezbednosne Informacije