Ako Vas informisemo kvalitetno, brzo i pravovremeno - podrzite nas ili pogledajte mogucnosti za saradnju
Moskva – pogled iz druge perspektive (tekst iz 2007. godine)
Svima nama je poznata namera Amerike da instalira komponente svog raketnog stita u istocnoj Evropi ali koliko to zvuci alarmatno Ruskim strucnjacima evo mog pokusaja da to otkrijem. Americka tvrdnja da 10 raketa (toliko ce biti instalirano) ne predstavlja pretnju za Rusiju koja se hvali sa stotinama svojih raketa, i da je “taj” stit namenjen zastiti Evrope od “odmetnutih” nacija poput Irana i Koreje je tvrdnja koja odgovara samo “ljudima koje ovo ne interesuje”, dok ljudima koji imaju znanje i mogu da shvate cinjenice takvo objasnjenje i takve tvrdnje uopste ne “piju vodu”. Sve mirise i podseca na vec vidjeno u smislu govora koji je odrzao Colin Powel u UN kada je pricao o Irackom nuklearnom i hemijskom arsenalu, i obavezi UN-a da zaustavi prodaju i upotrebu istog. Posledica je svima nama poznata – Niti jedna takva stvar nije pronadjena u celoj mesopotamiji.
Otkud slicnost sa ovim sto se sad dogadja – Pa svakom strucnjaku prica koju Amerika nudi kao obrazlozenje za zastitu Evrope instalacijom dela raketnog stita u Ceskoj i Posljkoj ne pije vodu. Evo i nekih cinjenica kao potvrda tog i takvog misljenja.
Kao prvi razlog mogu da navedem da po onome sto sada znam ni PjongJang ni Teheran u skorije vreme (u narednih 5 godina) nece uspeti da implementiraju (razviju) interkontinentalne rakete koje ce moci da lete vise od 3400 Km (obzirom na to sta sad rade takav zakljucak mogu sa sigurnoscu da donesem. One koje trenutno imaju ne mogu da lete preko 2000 km. Analizom svih pokusaja, proba i testova koje su obe zemlje izvele do 2007. godine dolazim do zakljucka da su pred stepenicom koju trenutno ne mogu da predju. Napraviti Interkonti raketu sa dometom od 10.000 km je takav korak koji podrazumeva sasvim novu dimenziju aerodinamickih ispitivanja, tj iskustva koje niti jedna, niti druga nacija nemaju nitu u ovom trenutku imaju ikakav pristup ka istoj. Najsavremenije elektronsko upravljanje je malo prevelik korak, kao i prethodno pomenuta aerodinamika. Od eventualnih pomaka ih dele godine rada – a to znaci da u skorijoj buducnosti (5 eventualno cak 7 god) nema “opasnosti” za amerikance barem u tom smislu vezano za mogucnost posedovanja oruzja kojim bi gadjali ameriku.
Drugi razlog je to sto npr Koreja uopste ne mora da gadja ameriku “preko Evrope” – vec to moze da uradi u sasvim drugom pravcu. A da ne pricamo da ce to jos da radi preko teritorija Poljske i Ceske! Prostim uvidom u atlas svima postaje jasno ovo sto pricam – tako da je sasvim lako opravdati drugi razlog barem sto se tice Koreje. Sledeca stvar a vezano za Iran govori da ce Iran lakse da gadja Amere preko teritorije Turske, Grcke, Italije pa dalje, nego da to radi opet preko teritorija Ceske i Poljske. Opet je evidentno da odgovor Amera ne da nije pravi, nego da je providna maska za “potencijalnu odbranu od Ruskog napada”.
Ruski napad – treci razlog. Ameri najvise starhuju od mobilnih sistema Topolj-M, i Stileto raketa. Manji problem koji se sad pojavljuje je sto svaka od pomenutih Ruskih raketa leti brze od Americkih “presretaca” – Prosto ne da ih nece stici, vec je pitanje koliku ce prednost imati Ruske rakete prilikom lansiranja dok ih ne detektuju. Ruske rakete lete brzinama od 4.5 do 5 KM/s sto onda prostim uvidom u brzinu Americkog presretaca od 3.5 KM/s dovodi do logickog zakljucka da taj razlog takodje “pada u vodu” – mada ima tu jos nekih stvari za napomenuti.
Zato bi Rusija brinula ako Amerika hoce instalacijom desetak raketnih presretaca koji su u ovom trenutku potpuno inferiorniji od njenih raketa da pokusa da se brani od nje. Pa trenutna situacija je takva da je prednost apsolutno na Ruskoj strani – ali sta ce biti sutra – Sta ce se dogoditi ako za 5 godina Ameri zamene svoje “inferiorne” presretace nekim drugim presretacima koji su brzi od Ruskih interkonti raketa. To je ono o cemu vec sad razmisljaju Ruski strucnjaci, a balans snaga je lako poremetiti uvodjenjem samo jednog jedinog sredstav u “upotrebu” – Americka raketa presretac koja bi bila u svakom pogledu bolja od Ruskih raketa.
Pitam se kako bi Ameri reagovali da im Rusija pod nos (Kuba) gurne neki svoj stit ili stategijske rakete – sto da ne – Kuba je suverena zemlja!
Mozda nepoznata cinjenica u obicnom svetu ali za eksperte nesto sa cime moraju da racunaju je da je “lov na jednu strategijsku” raketu” poprilicno “nemoguc” ili barem vrlo tesko izvodljiv. Sovjetski savez je to ipak uspeo da izvede 1961 a Ameri tek 30-tak godina kasnije, tj sredinom devedesetih. Od napada Ruskom tehnikom u vidu “salve raketa” pracene mamcima, oblacima metala koji ce da zaslepe radare, metalnim kuglama, radarskim ometacima i slicno – od toga ne da ne postoji odbrana, vec je pitanje da li ce ikada i postojati – Mislim ne kazem da toga nece biti u buducnosti, ali ce svakako proci dosta vremena dok se nesto pogodno ne nadje “u arsenalu Americke vojske”. Kad kazem pogodno, mislim da nesto sto nece napraviti “stetu” na prijateljskoj teritoriju, jer odbrana od takvog napada bi moglo da bude detoniranje serije raketa presretaca – sa nuklearnim bojevim glavama na velikim visinama i to na pravcima dolaska “raketa ubica”. Tako nesto bi verovatno postedelo teritoriju totalnog unistenja, ali bi svakako “unistilo sve u dometu EMP talasa” i prakticno napravilo ne bas “sprzenu zemlju” ali sigurno nesto slicno tome. Amerika vec odavno radi na proizvodnji “nuklearki” manje snage koje bi se koristile za gadjanje dobro ukopanih C2, C3 i C4 objekata, ali je napera da se iste koriste i u “atmosferi” bas za odbranu od napada “teskim” nuklearkama. Na taj nacin bi svi osim “Amera” pa i njeni saveznisi a i neutralne zemlje bile izlozene posledicama radijacijske kise, odumiranju biljnog i zivotinjskog – prakticno kao sto rekoh – bila bi napravljena prava mala “sprzena zemlja”. Ne bih sad ulazio u dalje posledice takve “odbrane” – jer bi to pricu odvuklo u nekom drugom smeru od onoga u kom zelim da ide. Zelim samo da napomenem da Ameri nisu potpisali taj cuveni sporazum o nesirenju naoruzanja u svemir, iako na to pokusavaju da je privole i Rusija i Kina. Evidentan je nacin koji je izabrala Kina unistenjem satelita upotrebom “jedno obicne” balisticke rakete.
Odbrana od napada pocinje detekcijom “lansiranja” a sa danasnjom tehnologijom je skoro nemoguce ustanoviti da li je to “laznjak (tzv mamac) ili prava raketa. Ako se na to doda “namerna” promena putanje bojeve glave ili jos bolje rakete dok je u letu, to moze samo da doda i oteza glavobolju oko resavanja nacina presretanja rakete koju neko nekad mora da “odobri” tj da je resi na pravi nacin.
Rusi su resili da osim “nerviranja” i angazovanja svoje vojne industrije na “jeftinim” resenjima eliminacije ili zaobilazenja, tj ponistavanja efekata raketnog stita primene i “malo drugaciju diplomatiju”. Komentar komandanta generalstaba Ruskih vojnih snaga je otprilike sledeci: Ako Poljaci zele da i bez “trazenja od Amerike ponude odredjena mesta za raketne baze koje ce ugostiti delove raketnog stita, pa neka im. To “je” njihovo pravo, ali neka se posle ne zale “ako im nesto padne na glavu” 
. Takav komentar je propracen osmehom – a ko razume shvatice.
Postoji nekoliko nacina medju kojima ima i “jeftinih” koji mogu da budu Ruski odgovor na “dovlacenje” takvih sistema na granice Rusije. Jedan od mogucih “manje vise skupljih” je reaktivacija programa proizvodnje raketa kraceg i srednjeg dometa cijom bi upotrebom takve baze mogle da budu “proslost”, ali to vodi ka problemima u koje Rusi ne bi da ulaze – trka u naoruzanju. Oni u tek sad posle dugopg niza godina poceli da osecaju “boljitak” oporavka od recesije i ekonomske krize u koju su gurnuti sredinom 90-ih padom komunizma. Jos jedan su brodovi odnosno podmornice nosaci raketa o cemu takodje Rusija razmislja.
Jedan od nacina “privoljavanja i pritiska na Amere” je i to da niti jedna jedina raketa nije – niti sme – da bude prethodno “programirana” prilikom postavljanja u silos ili na pokretni lanser. Rusi svoju pregovaracku poziciju utvrdjuju izjavama da se u mete od sada sasvim lepo mogu upisati i zemlje, tj gradovi zemlja” koje pruzaju “podrsku Amerima” u svom nastojanju da instalira svoj raketni stit u Evropi. Odgovornost za takav potez svakako ne lezi na Ruskoj strani vec na Americkoj uz svakako povecanu odgovornost zemalja koje se “dodvoravaju” Amerima nudeci im ono sto oni cak nisu zvanicno ni trazili. Kuda ce takva politika dovesti te zemlje – to cemo tek da vidimo. Vec su “navukle” na sebe ono sto im nije trebalo – a dalje – videcemo – Urednik
Ako Vas informisemo kvalitetno, brzo i pravovremeno - podrzite nas ili pogledajte mogucnosti za saradnju
Loading ...
AIF Obavestajno Bezbednosne Informacije