ArmyInfoBlog

Ovo je moj stari tekst sa jednog drugog foruma - Mislim da je i dalje aktuelan

U ovom temi zelim da pokrenem diskusiju o sledeca dva dela doktrine. Objasnjenje o doktrini mozete naci ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Doctrines

A ono o cemu sam zeleo da pricam je:

1. http://en.wikipedia.org/wiki/Preemptive_war

2. http://en.wikipedia.org/wiki/Preventive_war

Mala razlika u citanju ali velika u tome sta znace. Imam utisak da i pored citanja navedenih tekstova, granica koja se podvlaci da postoji, i nije tako precizna. U toku diskusije zelim definitivno da te doktrine analiziramo u sadasnjosti. Primeri u novijoj istoriji o potencijalni primeri is nadam se ne skorije buducnosti su dobrodosli, uz analize. Verujem da ne treba da napominjem da iz price izostavimo politiku i skoncentrisemo se samo na ostatak o kome verujem ima svasta da se kaze.

Primer za buduce dogadjaje mogu biti preventivni udari Amerike i Izraela sa svojim saveznicima po Iranu koji su sasvim moguci i izgledni, dok Juzna Koreja takodje ima i resurse i nameru da u eventualnom zaostravanju sukoba sa svojim severnim susedom iskoristi jednu od te dve doktrine u svojoj odbrani.

Gde je granica i kakve su posledice su samo neka pitanja na koje bi mogli da damo odgovor, a deo o tome ima li tu u opste necega sto se zove medjunarodno pravo mozemo slobodno da izostavimo. Mogao bi da odvuce temu u sasvim desetu stranu.

Mogli bi da pocnemo od necega is skorije proslosti - spomenuti i obrazloziti. Primeri za buducnost su tu, doktrine su pomenute, pa mozemo da pocnemo objasnjenja i oko proslosti a i buducnosti.Jedno od pitanja na koje mozemo ovde govoriti je i: Da li su ovo delovi doktrine, ili su sasvim stabilne i samostalne doktrine koje kao takve mogu biti primenjive.

Ne treba da odgovarate tek da bi nesto napisali. Slobodno dajte svoju viziju ovoga o cemu bi ovde trebalo da pricamo, a to se ne radi u dve - tri recenice

http://www.armyinfoforum.org/index.php/topic,2700.0.html

Odavno razmisljam o ovoj temi - Kakve su strateske mogucnosti Srbije - kao zemlje - u smislu nekog sukoba

Sta su to strateske prednosti koje ima ova zemlja - danas i kako ih mi iskoriscavamo - da li ih uopste iskoriscavamo?

Npr - evo neceg konkretnog

1. Vecina telefonskih centrala je inostranog porekla - pretpostavka je da jednim dugmetom mogu da ih pogase - Mi vise ne proizvodimo te iste centrale jer je EI propala.

Odakle ovakav zakljucak - Predstavnistvo Alkatela ovde (odvojeni deo EI) je uradilo istovetnu kopiju jedne ploce ovde sa mislju da je zameni na centrali - Obzirom da su to radili strucnjaci, nema sumnje da je posao uradjen dobro - To nije proradilo - Obrni okreni - nece da radi. Jednom prilikom je jedan strucnjak iz maticne firme dolazio nekim poslom u beograd - Odvedu oni coveka na pice, rucka, vecera i slicno - kad su se “zagrejali” iznesu oni njemu svoju muku - A on im lepo objasni da svaka centrala ima vezu sa BAZOM u maticnoj firmi, i svaki deo koji se menja ima svoj “kod” - Telefonska centrala prijavljuje to bazi a iz nje joj stize odgovor da li je to “zvanican deo proizveden od Alkatela” ili neki “divca” u smislu da se isti deo nije identifikovao. Ako to tako funkcionise, mogu samo da zamislism sta se sve jos moze kroz te centrale - ali strateski potez neprijatelja - ikidanje komunikacija - je samo jedan KLIK misem daleko - to je moja pretpostavka. To potvrdjuju i strucnjaci, a nesto slicno je mislim izvedeno i prilikom “oluje” i jos nekih akcija - mada sad sve to treba “dobro ispitati i potrkepiti dokazima” - Mislim da na to niko nije obracao paznju.

To je samo jedan primer - Mislite li da tema ima smisla - pa da popricamo i o ostalim “strateskim” stvarima.

Evo jos jednog kojeg sam se setio iz bliske oblasti

2. Npr - RATEL - Agencija je angazovana na novom zakonu o telekomunikacijama - Pitam se koliko su oni uopste strucni u delu da brinu o sigurnosti nacije - Imamo li zastitu od “napada” kroz internet - Imamo li odbranu od hakerskih napada koji bi mogli da blokiraju “male” zemlje kao sto je nasa - to svakako.  U novom zakonu se nrp predlaze da ce Ratel prilikom davanja dozvola Internet provajderima za neke stvari potencijalno da konsultuje i MUP - e sad - Mislim da to nema veze sa sigurnoscu vec sa nekim potpuno petim stvarima - koje se mozda cak mogu i zloupotrebiti.

Evo ja sam za pocetak dao neke stvari o kojima mozemo da popricamo - da cujem i Vasa misljenja - jer svakako ima smisla nesto reci i prodiskutovati oko ovoga

Spel

http://www.armyinfoforum.org/index.php/topic,2704.0.html

Sporazum Otvoreno Nebo (Open Skies) je stupio na snagu 1 Januara 2002 godine posto je prihvacen strane 34 zemlje. Sporazum je uspostavio rezim letenja ne naoruzanim avionima za izvidjanje preko teritorije bilo koje od clanica kao sredstvo povecanja medjusobnog poverenja.

Na taj nacin zemlje razmenjuju informacije na tacno propisan nacin a vezano za vojsku i njene aktivnosti koje ih zanimaju samo zarad bolje infoirmisanosti i razumevanja. Ovim sporazumom je trazeno povecanje poverenja, otvorenost i transparetnost izmedju clanica potpisnica kroz mogucnost nadgledanja raznih oblasti kao sto su npr vojni i industrijski kompleksi, aerodrumi, luke i sl. Rezultat je nastao kao zelja vecine clanica za unapredjenim poverenjem, stabilnosti i predvidljivosti pogotovu u kontroli naoruzanja i verifikacionim procesima vezanim za nju.

Sporazum ima svoja ogranicenja u vidu godisnje kolicine letova koji mogu biti ostvareni i prihvaceno od strane pojedine clanice. Letovi nadgledanja po tom sporazumu nisu ograniceni a mogu se obaviti najranije 24 sata nakon najave u vidu prezentovanja plana clanici nad kojom se zeli izvrsiti prelet, tj izvidjanje. Letovi se vrse iz letelice koja moja da prodje striktne provere u vidu bezbednosti, uz pratnju od strane clanice nad kojom se let izvodi.

Pozadina - Istorija sporazuma

Koncept otvorenog neba je predstavljen davne 1955 godine i to na susretu SSSR-a i USA. Predstavnik sporazuma je bio Americki predsednik Eisenhower. Predtavljanje se odigralo u Zenevi - Zenevcska konferencija - premijeru SSSR-a HrKhruschevu. Kao sto je bilo i normalno u tom dobu hladnog rata, Sovjetski Savez je to glatko odbio i sporazum je lezao u fioci do 1989 godine. Te godine je sporazum ponovo predstavljen kao instrument sigurnosti i medjusobnog poverenja i kontroli naoruznja - tacnije verifikacionim procesima vezano za iste. Nekoliko godina kasnije i to 1992-e ga je potpisalo 25 clanica, i to u Helsinkiju 24 Marta.  Postao je poznat kao prvi takav sporazum Van granica Evropske Unije pod sloganom “od Vankuvera do Vladivostoka”

Prvi letovi u kontekstu tog sporazuma su obavljeni cak i pre njegovog prihvatanja i to od strane Kanade i Madjarske - To je uradjeno za vreme pregovaranja - da bi se pokazaloa dobra volja. Kanada je izvrsila let nad Madjarskom 6 januara 1990 godine, a Madajri su im uzvratili “posetu” dve godine kasnije - 16 januara 2992 godine. Rusija je takodje “posetila” Kanadjane u ne zvanicnom “letu” i to 6 avgusta 1997 godine. Ovo je delimicno utrlo put sporazumu koji je prihvacen posle nekoliko godina.

Prvi zvanicni let (nisam mogao da pronadjem kad je obavljen prvi zvanicni let i od strane koje zemlje) iznad Kanade oabvila je Rusija i to 10 septembra 2004 godine u specjalno modifikovanom avionau Tu 154 M - slika ispod. Od grada Ottawa do grada Winnipega na visini od samo 2.500 mje preleteo razlicite gradove, idnustrijske komplekse i vojne baze i objekte kao i ostale (ne navodi se bas sve).

Kanada i Madjarska se malo vise pominju u citavoj prici jer su one vazne u citavom procesu i citavoj organizaciji jer vode sve postupke - tj svi dokumenti i kancelarije se nalaze kod njih - Iz tog razloga se smatraju i zemljama sa najvecim doprinosom vezano za sprovodjenje i funkcionisanje tog sporazuma.

Ono sto je vazno napomenuti da su sporazum iz “mrtvila” izvukle civilne sluzbe, tj sporazum je prvobitno bio namenjen pokretanju pregovora izmedju NATO-a i WarPac-ai to u smislu spustanja tenzija a vezano za kontrolu naoruzanja.

Evo i spiska sviz zemalja koje su ga do sada potpisale: Belorusija, Belgija, Bosna, Bugarska, Canada, Hrvatska, Ceska, Danska, Estonija, Funska, Francuska, Gruzija, Nemacka, Grcka, Madjarska, Island, Italija, Latvia, Litvanija Luksemburg, Norveska, Holandija, Norveska, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Slovacka, Slovenija, Spanija, Svedska, Turska, Ukrajina, Britanija i USA.

Oprema i avioni dozvoljeni po sporazumu

Svi avioni koji se koriste u radi a vezano za sporazum se rigorozno ispituju vezano za standarde koje moraju da ispune. Oprema je posebna prica - Sva optrema se takodje testira i proverava da bi se ustanovilo da li odgovara uslovima iz sporazuma - Avioni iako nenaoruzanu, mogu biti opremljeni sirokougaonim optickim instrumentima za snimanje (panoramska foto oprema), video kamerama, infra crvenim skenerima i odredjenim vrstama radara. Obavezno je da sva oprema bude  dostupna i ostalim zemljama radvi provere (civilna varijanta). Onoi sto se mora napomenuti je da je rezolucija za snimanje ogeanicena na 30 cm.

Toliko o ovom sporazumu

Spel

Tekst preuzet sa http://www.armyinfoforum.org/index.php/topic,2553.0.html

U razmisljanju koje oruzje da predstavim analizirao sam razna visoko tehnoloska i sofisticirana oruzja kao sto su npr Stajerove Bullpup puske, ali sam shvatio da postoji nesto mnogo bolje – sasvim obicno i „niskotehnolosko“ koje je veoma interesatno. Jos bolje – ona jo tako uspesno, da moze parirati bilo kom sofisticiranom novom oruzju danas u upotrebi. Najbolje je sto je ono – ovo o kojem cu napisati jednu pricu, napravljeno jos davne 1947-e godine od strane jednog Rusa sa imenom Mikhail Kalashnikov.

Da – prica je namenjena cuvenoj pusci AK 47

AK 47 je najpoznatije svetsko vojno oruzje. Po poslednjim proracunima, bilo ih je vise od 100 miliona u upotrebi. Opisuju ga kao jednostavno a ubojito – a ima ga svaki sezdeseti stanovnik ovde planete. Barem tako kazu :). Koristi ga preko pedeset zvanicnih vojski sveta, ali to cine i teroristi a jednom ga je cak i sam Osama Bin Laden nazvao najvaznijim oruzjem terorista. Teroristi, pobunjenici, karteli droge, gerilci kao i privatne i paravojne snage – Svi oni koriste AK 47.

Prvi automat napravljen 1947-e godine, sa imenom Automat Klasnjikov 1947 je do dana danasnjeg prosao jako malo izmena od dana kada je napravljen. Drvo je mozda zamenjeno jeftinom i laksom plastikom, a izvrseno je i jos nekoliko modifikacija u 19 zemalja koje su ga proizvodile (ukljucujuci i nasu) ali je u osnovi to oruzje – slozicete se – isto kao ono od pre 60 godina.

Sta ga cini tako uspesnim – odgovor je prost – ON RADI. I pored svoje veoma jeftine cene – koja ponekad moze biti i 10$ za komad, a penje se i na 300$ po komadu za istI sto zavisi od preprodavca, i pored loseg kvaliteta proizvodnje ova puska se veoma retko zaglavljuje, skoro je neunistiva, a upotreba bez treninga je nikad laksa. Preko noci ovo oruzje moze pretvoriti grupu paravojnih snaga, lopova ili ulicnih bandi u respektivnu silu prema kojoj se mora prici sa duznom paznjom.

Preciznost mu zavisno od proizvodjaca nije najbolja strana, ali moze da ispali oko 700 metaka u minuti. Po misljenjima nekih zapadnih vojnih strucnjaka ta puska je djubre, ali je ta ista odlicna za lose utrenirane vojnike kojih ima na sve strane – Sa njom oni mogu prvo da pucaju, pa tek onda da kazu „STOJ - ko ide“. Mozda je to i istina da je tzv „losa“ – u poredjenju sa M-16A2 koja se koristi sada u Iraku. Ta se puska moze smatrati jednim dobro uradjenim poslom shodno tome kako je projektovana i u kakvim preciznim tolerancijama se proizvodi. Ona je savrsenstvo „bez mane“ kako bi to neko rekao. Sa druge strane AK je proizvedena u tolerancijama da se trese i da imate osecaj da ce da se raspadne (mada se to nikad ne desi) i sa njom necete nikad naci drustvo u klubu starih casovnicara kao stvari koje se veoma pedantno izradjuju. Bas te tolerancije i jesu velika „tajna“ cuvenog kalasnjikova i razlog zbog cega se on prakticno nikad i ne zaglavljuje. Bas zato je mozete vuci kroz blato, vodu, drzati je zakopanu u pesku godinu dana, izvuci je iz istog, sutnuti cizmom i raspaliti po meti ili neprijatelju. Ona ce pucati kao da ste je ocistili to tog jutra pred smotru. Pogodnost koju ima tako proizvedena puska je da moze ispaljivati losu municiju, koja je bila podlozna vremenskim uticajima npr zime, ili je provela duze vreme uskladistena u dzungli ili pustinji.

Obzirom da analiziram knjigu, tj izvlacim iz nje neke zakljucke, nastavicu u tom tonu. Kada je Ministrarstvo Odbrane USA ponudilo Irackoj policiji i vojsci puske M 16s oni su to glatko odbili, insistirajuci da ce za svoje potreba nabaviti Kalasnjikove i to od Jordana – Jordan inace koristi kalasnjikove proizvedene u Nemackoj – cisto da se zna. Mozda nije poznato ali iskusniji vojnici USA vojske u Iraku skriveno koriste kalasnjikove, iako je protiv toga uvedena stroga kazna. Bilje da ostanu zivi koristeci AK, nego da budu mrtvi ili teze povredjeni zato sto im se M16A2 pregreva, ili zato sto preko cevi moraju da nose kondome da im ne bi zbog peska mozda eksplodirala ili im se zaglavila.

Jednostavnost koju ima AK u odnosu na komplikovanost nekih zapadnih pusaka na koje razni USA strucnjaci stavljaju „zvonca ili neke druge zvuke u vidu elektronskih brojaca metaka i sve ostale opreme“ je neprevazidjena.

Sam Kalasnjikov kaze cime se rukovodio u svom dosadasnjem radu – to su bile reci njegovog kolege Georgija Shpagina koji je napravio isto tako dobru stvar sa opste poznatim imenom „Spagin“.

“Complexity is easy; simplicity is difficult.”

Prerada i dorada by Spel

http://www.armyinfoforum.org/index.php/topic,2552.0.html